Lilya

Lilya stands at a green sports field, holding sunflowers, and looking seriously into the camera
 
 

My grandmother woke me up at five in the morning: “Lilya, Lilya, war!” We got ready. I drew a picture the previous day, and my grandmother looked at it and said it was cool. “Now get ready.” I dressed warmly, in a suit that my grandmother gave me for my birthday. We packed our things, put the documents in a black bag. Another grandmother said that this was not a real war, and she did not want to go anywhere.

Then we waited for the trolleybus. It arrived 15 minutes later and we boarded it. When we arrived at the stop, there was a bank nearby. We saw that a lot of people in line were withdrawing money from ATMs. We waited for the tram, although it came probably in an hour. I didn’t understand what was happening at all, I was like in a dream.

When we arrived, my cousin opened the door and called his mother. We were told “hi” and everyone started to talk about the war. I went into a room as if nothing had happened and started watching the news at tik tok. Then all night I dreamed that someone attacked us with a knife, and I practically did not sleep. I probably fell asleep around 11 pm.

We were woken up at three in the morning and told that it was the fourth air raid alert already, and we needed to get ready quickly. I got ready in almost a second - then I woke up and realised that this all was not a dream. I got ready, put on my clothes, took my phone, and ran after my brother. As everyone gathered outside, I dragged my backpack with my stuff, and my grandmother dragged a bag with documents. When all the neighbours met in the basement, we noticed that one of the windows was facing the street. We sealed it with styrofoam. And after 10 minutes we saw the red dot moving in that direction. Violetta, my younger sister, she was three years old at that moment, she did not understand what was happening. She just wanted to go out, take a walk, she wanted to go home because it was very cold and very dusty. She wanted to play, but her mother - my aunt - put her to bed. Four hours later, at five in the morning, we went back to the house.

Then it all continued the same way: the same sirens twenty times a day and night. Three days later we went to the bunker, it was nearby, where the child centre is. There were a lot of people there and they gave us something to eat. There was a lot of space there. Violetta and I walked around a little and then went to sleep. We pushed back the chairs to lie down. In the morning we were told that there were saboteurs here. We didn't understand what was happening. At five in the morning we were going to get back home, but some man spoke on the phone and said that the air raid alert would start soon, because a bomb would probably fly here now. And a few seconds after we moved away from the bunker, a siren immediately started, and we returned. Two hours later the alert finished and we went outside. We were very cold, although we were wrapped in blankets. Our 20 minutes walk felt like it lasted all our lives - it was so cold. We came home and had a meal.

The next day I was taken to my grandmother. There we did not have a basement, and we hid between the walls, near the exit in the corridor. Then I was told that Uncle Misha would pick me up. Uncle Misha came, we talked, and then we went out, we had to walk five stops. While we were walking, we heard an alert, and Uncle Misha realised that there must be a bunker near a school that we walked past. We came there and saw that people were already living there. There were hammocks, food, and a TV that was about twenty years old. We sat on the floor, because there were many people there, and there were no more seats. Two hours later the alert was finished. We had already boarded the trolleybus and we heard the raid siren again. And when we arrived at Uncle Misha’s place, there was another alert again. We took our bags again, but it ended and we put our stuff on the floor.

The next day we ate sausages, and they said that the troops were entering our city. I understood that things were going to be bad. And they told us: let's go to school, there is a bunker there. We walked there for about 20 minutes, came and said: “Please, can we sit in your basement?” And they said "of course". And we went through the school and found a room and some mats. We saw that there was a window, and sealed it with one mat. We laid the mats in two layers, and spread the blankets and pillows that we had brought with us. There was a playroom, we saw children there and began to play. Then they said that we should sleep, and we went to sleep. The next day we were told that we could go out, so we went back home. We came home, ate sausages and potatoes, and were told to not turn on the light. So I went to bed.

The next day my mother came and picked me up. We went home. We stayed at home for two hours. I asked my mother how her trip was. There was no sound of the siren, but my mother installed such a thing that saw that there was an air raid alert. We hid in the corridor, then after 15 minutes the alert stopped. Then we went to our apartment and began to pack our stuff. At one in the afternoon we were told that there was a direct train to Poland. We tried to get a taxi, but it was too late. We were about to go back, but the taxi had already arrived, and after about twenty minutes we packed our things into a red suitcase and boarded. It was all like a dream.

When we arrived at the train station, we saw a train that was going to Lviv. We wanted to get in it, but there were a lot of people there, and I started crying - I thought that we would never leave and would stay there at the station. I started crying and they let us in, we perched on a step. Mom put the suitcase down so I could sit down. One good grandmother, whom we just met, gave us buckwheat. I never liked buckwheat, but now it was like a delicacy. I ate it and it was very tasty! We rode for eight hours, but it felt like It’s been almost a lifetime. I said that I would not leave this grandmother that we met. We went together to the mother and child centre. I said there that this is my own grandmother, please let her in - I said it in tears, because I thought that they would not let her in. They let us in. I remember her trying to pick up the suitcase. She had a bad leg. We were given a mattress, tea, and so we settled in.

Lilya's hands hold a tray with cooked buckwheat, a traditional Ukrainian side

We were told that there would be a bus at 11, and we ran with all the bags. I was very afraid that there would be no toilet there, because then I had cystitis and I really wanted to go to the toilet. We waited for about 15 minutes, and then we were told that there would be no bus, so we went back. Two hours later, my mother told me that there would be a train to Poland. We got ready, I went to the toilet, took the grandmother by the hand, and so we went. I thought that we would again sit on the step. We were the first to board this train this time. They said that they let 1-3 years old children first, but some people who were over 16 years old went there, and they were the first to be let in. I thought that they would not let us in now, especially with the grandmother. I started screaming, begging the volunteers, and they let us into the carriage.

At first it was very cold there. When we drove, probably for about an hour, I began to fall asleep, and then the window was opened and a draft began to blow at my ears. And mom said: “Please close the windows, there is a child here. This is not blowing on you, but on the children.” They closed the window with a negative face and I went to sleep. I wanted to get to know the children nearby, but they practically did not react to me. I really wanted to go home, but the train stopped a lot and we stood for a long time. I didn’t count how much: my phone was dead, and we didn’t take the charger. We rode for twenty hours. It was very stuffy, and when the train stopped, I felt very bad. I wanted to just jump out of this carriage and run away, but I understood that it would be even worse. I endured for a very long time. I understood what was happening, but as if not in my mind. I asked my mother: come on, faster, maybe there is some other option, but she just ignored me. I understand it: of course, you are nervous yourself, and in addition you also raise a person ...

When we arrived in Poland, it was very dark. At the station, we saw that they give sim cards for free, and they gave us one too. And water was handed through the window. But I still wanted to get out very badly. Then we got on another train. We then became friends with Amir and Maryana. Mariana was five years old and Amir was eight. I then boasted that I was a year older than him. We played roll call. We rode probably more than three hours to Wroclaw, and then there was some other train. At the Polish railway station, they gave me a sheep, it became my favourite toy. And then someone carried me, as I remember, but I was already asleep.

I woke up, saw a white bed, and thought I was in the hospital, because whenever I was in the hospital there were always white beds. I then thought that something had exploded again. And I asked my mother, where is the dropper? She replied that this is not a hospital, this is a hostel, and I was delighted. Then I saw that I had a sheep in my hands, and I liked it. I went to Amir, we became best friends by then, and we began to play. I still didn’t really want to communicate with them, I really wanted to go to Taras.

Taras is my brother, he studies and works in Wroclaw. I was ready to jump out of the window, I wanted to see him so much. Two years have passed since we last saw each other. I was nervous then, I was so happy that I could finally see him. It was like a gift of fate.

I knocked and the door was opened immediately. Taras used to be short, but now he has become very tall. I hugged him, and I shed tears of joy. I saw his girlfriend Natasha, and I liked her. I asked my mother if I could stay with my brother for the night, and in the evening my mother left. Natasha cooked dinner, we ate, and I went to bed. I was so happy that I could not sleep the whole night. I didn’t want to be taken away at all, so I sobbed and cried. Nevertheless I was taken away, and after a couple of weeks was returned, and we had a very good time then. Natasha fed us again, then we went to the entertainment centre, there were a lot of trampolines. And the next day we went rock climbing. At first I was afraid, it was too high, but then I climbed and even overtook Taras. And the next day we went to the water park, it was very cool there. But it was the last day, then we were told that we would have to leave. Then I cried a lot and worried, I didn’t want to let him go at all. I really did not want to go, I did not even pay attention to anything. In general, I just wanted to open the door and run back, return to Taras. Because I was worried that I would not return again.

When we returned to Germany, I smiled and went to the room that my mother showed me. We stayed there for some time, but I don't really remember much, although I have very fond memories.

In Frankfurt, we walked around the centre with my mother's friends and their children, with whom I also became friends. They had a small child in a stroller, and I envied him, because I didn’t really want to walk and also wanted a stroller. Sometimes I pretended to be asleep so that they would take me to this stroller - probably the most risky thing I ever did :) Then we looked at dinosaur bones, it was the best thing I remember. It was probably the most expensive museum, but we didn't pay for it.

Then we were in Belgium. I thought that we would have some good hotel, but the place was like housing for the poor. But it was very cool there. There were bunk beds, they gave us pizza - in short, we had fun to the fullest. And then I went to my friend Sasha at night, and we hung out together and watched a horror movie. It was the best thing I remember.

Then we went to Britain. At first I didn’t want to, but then I realised that Britain is very cool. Here I saw people so kind that I have never seen such kindness in my life. I have made a lot of good memories here. Probably the best place I've ever been. I really like it here. They like me at my school here, and there is a boy that I like.

It's great when everyone here understands you. In Ukraine, I had no friends, I just tried to force my friendship onto others. I liked maths, but it was so nerdy, and the class didn't want to be friends with me. When I arrived here, I began to really like mathematics, like, love-love. And physical education. Tomorrow we will have races, a sports day, when all the mothers visit. We have already won twice, we have a strong team. And I am very glad that I got into the team in which everyone understands me. Everyone understands what I say. I feel like I'm a child and they're taking care of me. If not for Britain, I would never have found such good and true friends.

 
 
 

В пять утра я проснулась от того, что меня бабушка разбудила: “Лиля, Лиля, война!” Мы собрались. Я вчера нарисовала рисунок, и бабушка посмотрела и сказала, что круто. “А теперь собирайся.” Я оделась тепло, в костюм, который мне подарила бабушка на день рождения. Мы собрали вещи, положили документы в черную сумку. Другая бабушка сказала, что это не настоящая война, и никуда она не хочет уходить.

Потом мы ждали троллейбус. Через 15 минут приехал троллейбус, и мы сели на него. Когда мы приехали на нужную нам остановку для пересадки, рядом был банк. Мы увидели, что очень много людей в очереди снимало деньги из банкоматов. Мы дождались трамвай, хотя он был, наверное, через час. Я вообще не понимала, что происходит, я была как во сне.

Когда мы пришли, нам открыл мой двоюродный брат и позвал маму. Нам сказали “привет”, и все начали говорить о войне. Я пошла в комнату, как будто ничего и не случилось, и стала смотреть новости на тик-ток. Потом всю ночь мне снилось, что вот сейчас на нас кто-то нападет с ножом, и я практически не спала. Заснула, наверное, около 11 ночи.

Нас разбудили в три утра и сказали, что уже четвертая повітряна тревога и быстро нужно собраться. Я собралась практически за секунду — я тогда очнулась и поняла, что это все не сон. Я собралась, одела вещи, взяла свой телефон, и побежала за братом. И как только все вышли, я потащила свой рюкзак с вещами, а бабушка потащила сумку с документами. Когда все соседи собрались в подвале, мы заметили, что одно окно выходит наружу. Мы его заклеили пенопластом. И через минут 10 мы увидели, как красная точка двигается в ту сторону. Виолетта, моя младшая сестра, ей было в этот момент три года, она не понимала, что происходит. Она просто хотела выйти, погулять, хотела домой, потому что там было очень холодно и очень пыльно. Она хотела играться, но мама ее — моя тетя — уложила ее спать. Через четыре часа, в пять утра, мы пошли обратно в дом.

Потом это все так же продолжалось: те же самые сирены по двадцать раз в день и ночь. Через три дня мы пошли в бункер, он был рядом, там где дитячий центр. Там было много людей, и нам дали поесть. Там было очень много места. Мы с Виолеттой походили и легли спать. Отодвинули стульчики, чтобы можно было лечь. Утром нам сказали, что тут были диверсанты. Мы не понимали, что происходит. В пять утра мы собирались домой, но какой то человек говорил по телефону, и сказал, что сейчас будет повітряна тревога, потому что тут сейчас, наверное, полетит бомба. И через несколько секунд после того как мы отошли от бункера, сразу началась тревога, и мы вернулись. Через два часа был відбій повітряної тривоги и мы пошли на улицу. Нам было очень холодно, хотя нас закутали одеялами. Мы шли как будто не 20 минут, а всю жизнь — так было холодно. Мы пришли домой, поели.

На следующий день меня отвезли к бабушке. Там у нас не было подвала, и мы прятались в стенах, возле выхода в коридоре. Потом нам позвонили, сказали, что сейчас меня заберет дядя Миша. Дядя Миша пришел, мы поговорили, и потом пошли пешком, надо было пройти пять остановок. Пока шли, услышали повітряну тривогу и дядя Миша понял, что там где школа, там должен быть и бункер. Мы пришли туда и видим, что там уже люди живут. Там есть гамаки, еда, телевизор, которому уже лет двадцать. Мы сели на пол, потому что там было очень много людей, и мест уже не было. Через два часа был уже відбій повітряної тривоги. Мы уже было сели на троллейбус и слышим: опять повітряна тривога. Когда мы уже пришли, опять объявляют повітряну тривогу. Мы взяли уже опять свои вещи, но она закончилась, и мы положили вещи на пол.

На следующий день мы ели сосиски, а тут говорят, что в наш город уже вступают. Я понимаю, что дело будет плохо. И нам сказали: пойдем-ка мы в школу, там есть бункер. Мы туда шли минут 20, пришли и сказали: “пожалуйста, можно мы у вас посидим в подвале?” И они сказали “конечно”. И мы прошли по школе и нашли маты и комнату. Мы увидели, что там окно, и заклеили его одним матом. Мы разложили двумя слоями маты, и постелили взятые с собой одеяла и подушки. Там была игровая, мы увидели там детей и стали играть. Потом уже сказали, что надо спать, и мы легли спать. На следующий день нам говорят, что можно выходить, и мы пошли обратно домой. Мы пришли домой, поели сосисок с картошкой, и нам сказали, что свет включать нельзя. И я легла спать.

На следующий день мама приехала и забрала меня. Мы поехали домой. Два часа мы побыли дома, я спросила у мамы как ее поездка. Там не было слышно повітряну тривогу, но мама установила такую штуку, которая видит, что идёт тревога. Мы стали прятаться в коридоре, потом минут через 15 она перестала и был отбой. Потом мы пошли в свою квартиру и стали собирать вещи. В час дня нам сказали, что был прямой поезд в Польшу. Мы попытались сесть на такси, но было уже поздно. И мы пошли было обратно, но такси уже приехало, и через минут двадцать мы собрали вещи в красный чемодан и сели. Это всё было, как во сне.

Когда мы пришли на вокзал, мы увидели поезд, который идет на Львов. Мы хотели сесть, но там было очень много людей, и я начала плакать — я думала, что мы уже не уедем и останемся там на вокзале. Я начала плакать и нас пустили, мы стали на ступенечке. Мама положила чемодан, чтобы я могла сесть. Одна хорошая бабушка, с которой мы только познакомились, дала нам гречку. Я никогда не любила гречку, но сейчас это был как будто деликатес. Я съела ее, и она была очень вкусная! Мы ехали восемь часов, но казалось, как будто мы ехали практически всю жизнь. Я сказала, что от этой знакомой бабушки никуда не уйду. Мы пошли вместе в центр матери и ребенка. И я там сказала, что это моя бабушка, пожалуйста, пустите ее — в слезах сказала, потому что думала, что ее не пустят. Нас пустили. Я помню, как она пыталась поднять чемодан. У нее была больная нога. Нам дали матрас, чай, и мы поселились.

Нам сказали, что будет автобус на 11, и мы побежали со всеми сумками. Я очень боялась, что там не будет туалета, потому что тогда у меня был цистит и я очень хотела в туалет. Мы прождали около 15 минут, а потом нам сказали, что автобуса не будет и мы пошли обратно. Через два часа мне мама сказала, что сейчас будет поезд в Польшу. Мы собрались, я сходила в туалет, взяла бабушку за руку, и мы пошли. Я думала, что мы опять будем на ступеньке сидеть. Мы тогда были первыми, кто садился на этот поезд. Сказали, что сначала пускают детей от трёх до одного, но там пошли какие-то люди, которым лет за 16, и их первыми пускали. Я думала, что нас сейчас не пустят, особенно с бабушкой. Я начала кричать, умолять волонтеров, и они пустили нас в вагон.

Сначала там было очень холодно. Когда мы проехали, наверное, уже с час, я стала засыпать, а тут открыли окно и мне стало продувать уши. И мама сказала: “пожалуйста, закройте окна, тут же ребенок. Это же не на вас дует, а на детей.” Они закрыли окно с негативным лицом, и я легла спать. Я хотела познакомиться с детьми рядом, но они практически не реагировали на меня. Я очень хотела домой, но поезд останавливался, и мы долго стояли. Но я не считала, сколько: у меня телефон был разряжен, и зарядку мы не взяли. Мы ехали часов двадцать. Нам было очень душно, и когда поезд останавливался, мне было очень плохо. Я хотела просто выпрыгнуть из этого вагона и побежать от него подальше, но понимала, что это будет еще хуже. Я терпела очень долго. Я понимала, что происходит, но как будто не в своём сознании. Я просила маму: давай быстрее, может, есть какой-то другой вариант, но она просто игнорировала меня. Я понимаю её: конечно, сам на нервах, а ещё и человека растишь…

Когда мы приехали в Польшу, было очень темно. На вокзале мы увидели, что там дают бесплатно сим карты, и нам дали тоже. И воду в окно подавали. Но я все равно хотела очень сильно выбраться. Потом мы сели в электричку. Мы тогда подружились с Амиром и Марьяной. Марьяне было пять лет, а Амиру было восемь. Я тогда хвасталась, что я на год его старше. Мы играли в перекличку. Мы ехали, наверное, больше трёх часов до Вроцлава, а потом был какой-то другой поезд. На польском вокзале мне дали в руки овечку, это стало моей самой любимой игрушкой. И потом меня понесли, как я помню, но я уже спала.

Потом я проснулась, увидела белую кровать и подумала, что я в больнице, потому что когда я была в больнице, там всегда были белые кровати. Я тогда подумала, что опять что-то взорвалось. И спросила маму, где капельница? А она ответила, что это не больница, это общежитие, и я обрадовалась. Тогда я увидела, что у меня в руках овечка, и мне она понравилась. Я пошла к Амиру, мы тогда стали лучшими друзьями, мы стали играть. Я еще не очень хотела с ними общаться, я очень хотела поехать к Тарасу.

Тарас — это мой родной брат, он учится и работает во Вроцлаве. Я готова была выпрыгнуть из окна, так хотела его видеть, два года прошло как мы не виделись. Я тогда просто была на нервах, мне так было весело, что я наконец могу его увидеть. Это был как подарок судьбы.

Я постучала, и мне тут же открыли. Тарас раньше был низкого роста, а сейчас стал очень высоким. Я стала него обнимать, и у меня полились слезы радости. Я увидела его девушку Наташу, и мне она понравилась. Я попросила маму остаться у брата на ночь, и под вечер мама уехала. Наташа приготовила ужин, мы поели, и я легла спать. Мне так было радостно, что я не могла заснуть целую ночь. Я вообще не хотела, чтобы меня забирали, я прям рыдала. Потом меня все-таки забрали, и через пару недель меня вернули, и мы очень хорошо это время провели. Опять нас Наташа покормила, потом мы пошли в развлекательный центр, там очень много батутов. А на следующий день мы пошли на скалолазанье. Я сначала боялась, там было высоко, потом я полезла и даже перегнала Тараса. А на следующий день мы пошли в аквапарк, там было очень круто. Но это был последний день, тогда нам сказали, что надо будет уехать. Тогда я очень сильно плакала и переживала, не хотела его отпускать вообще. Я очень не хотела ехать, даже не обращала внимания ни на что. Вообще просто хотела открыть дверь и убежать обратно, вернуться к Тарасу. Потому что переживала, что я опять не вернусь.

А потом мы вернулись в Германию, я поулыбалась и пошла в комнату, которую показала мне мама. Мы там пробыли какое-то время, но я не очень помню, хотя остались очень теплые воспоминания.

Во Франкфурте мы гуляли по центру с мамиными друзьями и их детьми, с которыми я тоже подружилась. У них был был маленький ребенок в коляске, и я ему завидовала, потому что не очень хотела ходить и тоже хотела коляску. Иногда я притворялась спящей, чтобы меня забрали на эту коляску — наверное, самый рискованный поступок, который я делала :) Потом мы смотрели на кости динозавров, это было самое лучшее, что я помню. Наверное, это был самый дорогой музей, но мы за него не платили.

Потом мы были в Бельгии. Я думала, что у нас будет какой-то хороший отель, а там было жилье как для бедных. Но там было очень круто. Там были двухъярусные кровати, нам дали пиццу, короче мы веселились по полной. А потом я ходила ночью к подруге Саше, и мы тусовались вместе и смотрели фильм ужасов. Это было самое лучшее, что я помню.

Потом мы поехали в Британию. Я вначале так не хотела, но потом поняла что Британия — это очень круто. Я тут увидела таких добрых людей, каких еще в жизни не видела. Тут очень много хороших воспоминаний. Наверное, самое лучшее место из всех, где я была. Мне тут очень нравится. Тут меня очень любят в школе, и есть мальчик, который мне нравится.

Круто, когда тебя все тут понимают. В Украине у меня не было друзей, я только пыталась навязываться. Мне нравилась математика, но это так по-ботански, и со мной класс не хотел дружить. Когда я сюда приехала, мне очень стала нравиться математика, ну прям любовь-любовь, и физкультура. Вот завтра у нас будут перегонки, спортивный день, когда все мамы придут. Мы уже два раза выиграли, у нас сильная команда. И я очень рада, что я попала в ту команду, в которой меня все понимают. Все понимают то, что я скажу. Я чувствую себя, как будто я ребенок, а они за мной ухаживают. Если бы не Британия, я бы никогда не нашла таких хороших и верных друзей.

Да, если бы я знала английский, то было намного лучше. Сейчас я поняла, что надо было учить английский тогда, когда мама мне говорила, но я тогда не обращала внимания. У меня здесь много украинских и английских друзей. Я общаюсь с англоязычными через переводчика. Часто я понимаю их, но я не могу ответить. Я не знаю таких слов, но я понимаю их. Иногда правда делаю вид, что ничего не понимаю, и сижу в телефоне на уроках :) Это самая лучшая школа, и домашку не задают, вообще рай. Мне очень здесь нравится.

 
Previous
Previous

Tura

Next
Next

Neeru Bhatnagar